Дигитални репозиторијум
Дигитални репозиторијум је систем електронских сервиса који омогућавају
архивирање, трајно чување, јавну презентацију и дисеминацију различитих
врста научних резултата. Основу система чини дигитална база интегралних
докумената који представљају резултате научног рада (монографије, чланци
у чаописима, поглавља у тематским зборницима, примарни подаци, аудио и
видео материјали итд.) и библиографских метаподатака који их описују.
Метаподаци су јавно доступни, а приступ интегралним документима може
бити ограничен због ауторских права или других законских ограничења.
Како би се омогућила интеграција репозиторијума у постојећу међународну
инфраструктуру и размена података унутар исте, он мора да испуњава бар
минималне техничке стандарде који обезбеђују интероперабилност, а то су:
- усклађеност са међународним протоколом за прикупљање и размену
метаподатака OAI-PMH (Open Archive initiative Protocol for Metadata
harvesting) – репозиторијум мора да има OAI-PMH модул;
- структурисане метаподатке у складу са
Dublin Core стандардом
приказане у XML формату.
OAI-MPH протокол
OAI-MPH (
Open Archives Initiative Protocol for Metadata Harvesting) је протокол, односно међународни стандард интероперабилности архива и репозиторијума заснован на прикупљању, обради и размени метаподатака. У оквиру OAI-MPH постоје две групе учесника: пружаоци и сакупљачи.
Пружаоци података одржавају системе који подржавају OAI-MPH као средство за дељење метаподатака. То могу да буду различити инситуционални репозиторијуми, бибилиографске базе података или отворене архиве, као шto je нпр.
arXiv.org. Сакупљачи података (тзв. харвестери) прикупљају метаподатке припремљене у складу са OAI-MPH стандардом из различитих база и репозиторијума.
Google Scholar је вероватно најпопуларнији харвестер.
Green Open Access
Зелени отворени приступ се односи на депоновање научних публикација у институционалне репозиторијуме или друге архиве са отвореним приступом. Верзија рада која се депонује је најчешће прихваћени рукопис, односно чланак прихваћен за објављивање, укључујући све промене које су обављене након рецензирања. Међутим, депоновани документи најчешће не смеју да буду коначне верзије чланка припремљеног за објављивање од стране издавача, већ су то тзв.
пре-принт верзије чланка. Осим тога, неки издавачи допуштају депоновање радова у институционалне репозиторијуме тек након истека одређеног тзв.
ембарго периода који је најчешће између 6 и 18 месеци. О могућностима објављивања у режиму зеленог отвореног приступа аутори се могу информисати користећи
SHERPA/RoMEO и
How Can I Share It?.
Gold Open Access
Златни отворени приступ подразумева непосредно објављивање публикације у режиму отвореног приступа од стране самог издавача. Да би покрио трошкове публиковања, издавач наплаћује накнаду директно од аутора или чешће индиректно од институције у којој је аутор запослен или финансијера пројекта на коме је аутор ангажован. Ова накнада је позната под акронимом APC (Author Processing Charge).
Platinum Open Access
Платинасти отворени приступ је модел научног издаваштва који не наплаћује ни претплату ни накнаду од аутора. Трошкови повезани са научним публиковањем покривени су другим средствима, као што су волонтерски рад, донације, субвенције, грантови итд. Већина научних часописа у Србији се објављује у режиму платинастог отовреног приступа.
Хибридни часопис
Хибридним се називају часописи који наплаћују претплату, односно трошкове преузимања чланака, али омогућавају ауторима да додатним плаћањем накнаде за процесирање отворе приступ свом чланку. Међутим, овакав начин публикоавања може дуплирати трошкове институције у смислу да она плаћа дупло, први пут претплату на целокупан часопис, а други пут за објављивање једног или више чланака у истом часопису. Овај феномен је познат као double-dipping.
Creative Commons
Creative Commons је непрофитна организација чији је цињ да научницима, истраживачима и уметницима олакша коришћење туђих и дељење сопствених публикација и других ауторксих дела у складу са националним законима о ауторским правима. Сет бесплатних
Creative Commons лиценци за дефинисање ауторских права пружа једноставан и стандардизован начин да аутори дају дозволу за дељење и коришћење својих ауторских дела. Приликом преузимања туђег ауторског дела, потпуно је јасно у које сврхе и под којим условима оно може да се користи, мења, па чак и комерцијализује. На пример, књига
Opening Science: The Evolving Guide on How the Web is Changing Research, Collaboration and Scholarly Publishing дели се у складу са
CC BY-NC лиценцом која допушта дељење и адаптирање садржаја књиге у непрофитне сврхе и уз адекватно цитирање аутора оригиналног дела.
Copyleft
Copyleft везан за принципе отвореног кода и представаља игру речи којом се означава начин лиценцирања потпуно супротан задржавању свих ауторских права (
copyright). Аутор који користи ову врсту лиценце дозвољава употребу и модификацију свог дела, под условом да се изведени рад може користити и дистрибуирати под истим условима као и оригинални рад. Овај начин лиценцирања је аналоган лиценци
Creative Commons (Share Alike).
Предаторски издавачи
Ово је терим који је предложио амерички библиотекар
Џефри Бил како би означио издаваче који објављују публикације у режиму отвореног приступа, наплаћујући углавном високе накнаде за објавњивање, али не обезбеђујући одговрајући рецензентски поступак и контролу квалитета. Џефри Бил је до недавно ажурирао и своју листу предаторских издавача и часописа, али је овај сајт уклоњен под пристиском издавача који су сматрали да су неоправдано оптужени. Слична листа је тренутно доступна на
овој адреси. Као илустрација ове проблематике може да послужи детањна анализа уређивачке политике два часописа из Босне и Херцеговине који су својевремено избачени из базe Web of Science:
Legitimacy of citations in predatory publishing: The case of proliferation of papers by Serbian authors in two Bosnian WoS-indexed journals Центра за евалуацију у образовању и науци.
DOI
ДОИ је јединствени електронски идентификатор дигиталне публикације, односно објекта (Digital Object Identifier). ДОИ садржи јединствени и трајни УРЛ, односно интернет адресу која директно води дигиталном документу на страници иудавача.
CrossRef је надлежна агенција за регистровање ДОИ адреса научних публикација. Свака публикација која има додељен ДОИ може да се пронађе и уз помоћ претраживача који се налази на
овој адреси.
ORCID
ORCID (Оркид или ОркАјДи) је јединствени и трајни идентификатор истраживача који омогућава препознатњивост и лакше разликовање аутора, као и њихово повезивање са радовима које су објавили, пројектима на којима учествују и иниституцијама у којима раде. Многи часописи и финасијери пројеката су прихватили овај стандард и у неким ситуацијама чак и захтевају од истраживача да се идентификују користећи ORCID. Регистрација и добијање ORCID броја је веома једноставно и брзо на адреси: .
