Platformom za otvorenu nauku (2018), uvodi se obavezan otvoreni pristup za sve publikacije nastale kao rezultat istraživanja koja su delimično ili u potpunosti finansirana javnim sredstvima. U istom dokumentu jasno se definiše da se otvoreni pristup može ostvariti bilo objavljivanjem u časopisima u otvorenom pristupu, bilo deponovanjem u odgovarajući repozitorijum onih verzija publikacije čije je deponovanje dozvoljeno, u skladu sa principima tzv. zelenog otvorenog pristupa.

Nakon usvajanja Platforme za otvorenu nauku, u Srbiji je ubrzano počela da se razvija mreža institucionalnih repozitorijuma. Istovremeno je počelo da raste interesovanje za objavljivanje u časopisima u otvorenom pristupu. Ta tendencija je donekle u vezi i sa dešavanjima na međunarodnom planu, koja je obeležilo usvajanje Plana S.

Časopisi u otvorenom pristupu

Iako se otvorenom pristupu i časopisima koriste ovaj model dosta pisalo, istraživači još uvek imaju određene nedoumice i predrasude. Zato je važno znati da:

• Časopisi u otvorenom pristupu ne zaostaju kvalitetom u odnosu na časopise koji su dostupni samo pretplaćenim korisnicima. Kvalitet časopisa zavisi od kvaliteta uređivanja, recenzije i selekcije sadržaja, a ne od poslovnog modela.
• Časopis u otvorenom pristupu neće lakše prihvatiti rad za objavljivanje samo zato što će autor platili APC (Article Processing Charge). Ako se to desilo, onda se radi o časopisu diskutabilnog kvaliteta i problematične uređivačke politike.
• U nekim časopisima su svi radovi u otvorenom pristupu (tzv. zlatni otvoreni pristup), a u drugima su neki radovi dostupni samo pretplaćenim korisnicima, a neki su u otvorenom pristupu zato što su autori platili troškove objavljivanja (tzv. hibridni model). Hibridni model se smatra etički problematičnim zato što cena pretplate nije manja zato što je deo troškova izdavanja časopisa pokrien kroz APC.
• Troškovi objavljivanja u otvorenom pristupu moraju biti transparentni i jasno navedeni na sajtu časopisa. Ako nisu navedeni, pa tek prilikom slanja rada u časopis ili njegovog prihvatanja saznate da časopis nešto naplaćuje, nemojte objaviti rad u takvom časopisu.
• Veliki broj časopisa u otvorenom pristupu ne naplaćuje troškove objavljivanja. Informacije o tome mogu se naći u najvećem registru časopisa u otvorenom pristupu – Directory of Open Access Journals (DOAJ).
• Časopisi nude i popuste na APC, a u nekim slučajevima izdavač može da odobri potpuno oslobađanje od troškova. Informacije o popustima u uslovima za oslobađanje od troškova obično se nalaze u odeljku Waivers and discounts.

Popusti za autore iz Srbije

• U nekim časopisima, autorima iz Srbije je odobren popust na troškove publikovanja (APC) u otvorenom pristupu na osnovu pregovora koje je EIFL obavio sa izdavačima. EIFL je međunarodni konzorcijum biblioteka, a KoBSON (kao nacionalni konzorcijum biblioteka u Srbiji) je njegov član. Zaahvaljujući tome, istraživači iz Srbije imaju određene pogodnosti. Neki časopisi omogućavaju i potpuno oslobađanje od troškova APC. Posebnu pažnju treba obratiti na propisane uslove pod kojima se popust odobrava (da li svi autori moraju biti iz Srbije, da li treba navesti promo kod, da li se popust odobrava automatski ili je neophodno poslati zahtev, u kojoj fazi se popust traži itd.). Ažurnu listu popusta koje je za istraživače u Srbiji obezbedio EIFL možete preuzeti ovde.
• Popusti su obezbeđeni i kroz program Research4Life. Detaljnije informacije se mogu naći na sajtovima izdavača, ali u najvećem broju slučajeva, autori iz Srbije mou da ostvare popust od 50%.
• Univerzitet u Beogradu je sklopio sporazum sa izdavačem MDPI. Na osnovu tog sporazuma, za radove na kojima je bar jedan koautor sa Univerziteta u Beogradu automatski se odobrava popust od 10% na APC. Takođe, ovaj izdavač svojim recenzentima (bez obzira na afilijaciju) daje vaučere za urađene recenzije (bilo pozitivne, bilo negativne). Svaki vaučer donosi popust, ali postoje i određeni uslovi u vezi sa njihovim korišćenjem (npr. vremenska ograničenja).
• U časopisima pokrivenim programon SCOAP3 rad se može objaviti u otvorenom pristupu bez plaćanja APC. Ovi časopisi su tematski ograničeni na fiziku visokih energija.
• Informacije o popustima možete naći и na sajtu KoBSON-a.

ProRef

Kako do informacija o popustima na troškove publikovanja u otvorenom pristupu nije uvek lako promaći, Računarski centar Univerziteta u Beogradu je napravio servis ProRef: http://proref.rcub.bg.ac.rs/.

U polje za pretraživanje se unese tačan naziv časopisa ili samo jedan termin iz naslova. Za svaki časopis su date M kategorije iz svih oblasti i informacije o popustima (ako postoje) - ispod naslova časopisa vidi se oznaka APC. Kada se mišem pređe preko te oznake, pojaviće se informacija o popustu i uslovima pod kojima se isti odobrava.

Ako nema oznake APC, to još uvek ne mora da znači da popusta nema. Treba, za svaki slučaj, proveriti i sajt časopisa.

Kako doći do novca za APC?

Platforma za otvorenu nauku priznaje troškove objavljivanja u otvorenom pristupu kao opravdane, ako su predviđeni budžetom projekta, ali se jasno ističe da se neće izlaziti u susret pojedinačnim zahtevima (upućenim Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) da se ti troškovi pokriju ili refundiraju.

U Srbiji ne postoje fondovi iz kojih bi se obezbedila sredstva za plaćanje ovih troškova, a budžeti institucija su isuviše mali da bi mogli da podrže ovu praksu. Znatan broj istraživača te troškove plaća iz svojih ličnih budžeta, najčešće tako što koautori podele troškove, zbog čega se ponekad pribegava dopisivanju kolega koje nisu učestvovale u istraživanju kao koautora. Službe računovodstva u institucijama nemaju jasne smernice kako da tretiraju te troškove. Na postoji (legalna) mogućnost da institucije podele troškove za pojedinačne publikacije između sebe.

S druge strane, i Fond za nauku Republike Srbije, i Evropska komisija, i drugi međunarodni finansijeri istraživanja daju mogućnost da se prilikom definisanja budžeta projekata predvide troškovi publikovanja u otvorenoom pristupu, pa bi, za sada, trebalo koristiti tu mogućnost. Takođe, postoje časopisi u otvorenom pristupu koji ne naplaćuju troškove objavljivanja, a nalaze se na listama referentnim za vrednovanje naulnog rada. Takvih časopisa ima i u Srbiji.

Na sajtu Open APC možete naći podatke o ukupnim iznosima koje su institucije i finansijeri iz celog sveta dali za objavljivanje u otvrenom pritupu: https://treemaps.intact-project.org/apcdata/openapc/

Preuzeto sa veb-sajta Sekcije bibliotekara i knjižničara ZIS: http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/apc